Skip to main content

 Привредници који су уједно и ПДВ обвезници од 1. фебруара су почели да примењују нови Правилник о изменама и допунама Правилника о порезу на додату вредност. Нови или измењени чланови Правилника односе се у највећем броју на усклађивање са Законом о фискализацији.

Правилником је дефинисано да обвезник ПДВ нема обавезу да изда рачун за промет добара и услуга физичким лицима (са изузетком предузетника који нису обвезници ПДВ), осим за промет за који се издаје фискални рачун у складу са прописима којима се уређује фискализација.

Додатно, дефинише се да обвезник ПДВ не мора да изда рачун за промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза, осим у случају да постоји обавеза издавања електронске фактуре у складу са законом којим се уређује електронско фактурисање.

Новим Правилником прописано је да када обвезник у истом пореском периоду прими авансну уплату и изврши промет добара и услуга, постоји само обавеза издавања рачуна за извршени промет, осим ако за авансну уплату постоји обвеза издавања електронске фактуре.

Такође, када је порески дужник прималац добара и услуга онда нема обавезу издавања авансног рачуна у складу са Закономо порезу на додату вредност, осим по основу примљене авансне уплате за промет за који постоји обавеза издавања електронске фактуре.

Од 1. фебруара примењује се пропис да су електронске фактуре изузетак од правила ако се рачун издаје на дан када је извршен промет добара, односно услуга. У том случају рачун за промет не мора да садржи и податак о датуму промета.

Порезници кажу да је члану који дефинише садржај документа о повећању или смањењу накнаде односно основице када се после извршеног промета добара и услуга промени накнада за тај промет, додат став три.

Став три гласи: “Одредбе става 1. овог члана примењују се и у случају када наплаћени аванс за који је издат авансни рачун престане да се сматра авансом за промет добара, односно услуга, у потпуности или делимично, осим у случају када наплаћени аванс или део аванса постане накнада, односно део накнаде за извршени промет добара, односно услуга.”

Дошло је и до промене одредбе која дефинише поступање у случају промене пореског дужника након авансног плаћања.

Према новом правилу, ако после авансног плаћања дође до промене пореског дужника, обвезник који је извршио тај промет издаје рачун у којем исказује укупан износ основице, без ПДВ, а прималац обрачунава ПДВ за тај промет у складу са законом.

На основу тога обвезник ПДВ има право да сторнира авансни рачун, као и да изврши исправку обрачунатог ПДВ ако поседује документ примаоца којим се потврђује да је извршио исправку одбитка претходног пореза, односно да ПДВ по авансном рачуну није користио као претходни порез.

Такође, дошло је и до промене у случају да се после авансног плаћања промени порески дужник. Тада обвезник ПДВ који је извршио промет добара, издаје рачун за тај промет у којем исказује укупан износ основице и износ ПДВ, а прималац врши исправку обрачунатог ПДВ и ПДВ који је одбијен као претходни порез по основу датог аванса.

Према речима пореских саветника, дефинисано је и да ПДВ обвезник може да изда један рачун, односно електронску фактуру за више појединачних испорука добара или услуга извршених једном лицу.

У Правилнику је додат члан којим се проширује обавеза издавања интерног рачуна на промете добара и услуга које у Републици Србији врши и обвезник ПДВ који за тај промет није порески дужник.

Новим Правилником дефинише се изузетак од правила у случајевима непостојања обавезе издавања рачуна по основу потраживања новчаних средстава од стране обвезника ПДВ која не представљају накнаду за промет добара и услуга, при чему то не важи у случају када постоји обавеза издавања електронске фактуре.

Још једним чланом дефинише се изузетак од правила у случајевима непостојања обавезе издавања рачуна из члана 42. Закона по основу преноса вишенаменског ваучера од стране обвезника ПДВ, при чему исто не важи у случају када постоји обавеза издавања електронске фактуре.

Више информација можете погледати ОВДЕ.