Србија ће, како су најавили представници Владе, до краја године предати кандидатуру за укључивање у јединствени платни систем Европске уније – СЕПА. Тај систем подразумева да се платни трансфери унутар Европске уније обављају без трошкова провизија. Укључивање у тај систем понуђен је земљама региона у Плану раста за Западни Балкан који је припремила ЕУ.
Уз новац који је определила ЕУ у том плану, иницијативу за укључивање у јединствени платни систем ЕУ сви лидери са Западног Балкана виде као најпозитивнију ствар, кажу упућени. Министарка за европске интреграције Тања Мишчевић, која је најавила да ће до краја године бити поднета кандидатура за укључивање у јединствени платни систем ЕУ, рекла је да то значи да се наредне године почиње са припремом система.
– Надам се врло брзо иза тога да банке, које послују у Србији, постају спремне да на исти начин као било која банка која функционише у ЕУ, трансферишу средства – каже Мишчевић.
Поставља се питање које ће користи за грађане и привреду значити укључивање Србије у тај систем ЕУ.
Ђорђе Димитров, истраживач у Центру за европске политике каже да је као кредитни трансфер, СЕПА први пут представљена 2008. године, од 2014. се у потпуности имплементира у еврозони, а од 2016. и у државама које не користе евро.
– Она има укупно 36 чланица, ту спадају и Ватикан, Сан Марино, Норвешка, Швајцарска, Исланд, Монако и те државе. То је огроман простор где ми добијамо приступ једноставнијем и јефтинијем плаћањем – рекао је Димитров.
Он је објаснио да СЕПА подразумева да се сва плаћања, односно платни трансфери унутар Европске уније обављају без трошкова провизија.
– Тај систем у знатној мери смањује трошкове које имају и потрошачи, а и сама привреда на трансакције. И наравно да је та иницијатива као таква постала веома примамљива и за Западни Балкан – рекао је он.
Димитров наводи да би укључивање Србије у тај систем значио много за привреду, јер ће се на тај начин знатно смањити трошкови малих и средњих предузећа. Систем је, додаје, значајан и за грађане, а конкретне користи илустровао је примером.
– Конкретно, уколико желим да уплатим било ком мом пријатељу или било коме у земљи која је чланица ЕУ, то просто могу да урадим преко м-банкинг апликације на телефону и нећу имати никакве трошкове провизије. Биће потпуно исто као да пребацујем новац у земљи – објашњава Димитров.
Финанијски консултант Владимир Васић каже да јединствен платни систем Европске уније омогућава да се обавезе извршавају у милисекундама, али номинановано у еврима.
– На тај начин заправо смањујете трошкове конверзије из једне у другу валуту. То је начин, један корак у јединственом систему плаћања који омогућава само бенефите ако сте у њему, управо као и за грађане Европске уније. То је један од корака приближивања Србије ЕУ с обзиром на то нам је ЕУ највећи спољнотрговински партнер – напомиње Васић.
Извор: еКапија
