Skip to main content

Народна скупштина Србије недавно је усвојила низ Закона, између осталих и Предлог измена Закона о планирању и изградњи. Како је више пута истакнуто из Владе Србије, овим законом се убрзава процедура за издавање грађевинских дозвола и постаје транспарентнији, откључава се преко 5.000 нових грађевинских локација, уводе се зелени сертификати и енергетски пасоши…

Најважније измене које доноси усвојени Предлог су следеће:

  • Укидање посебног закона о конверзији, тј. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду
  • Све зграде у Србији, без обзира на старост, сада морају да имају енергетски пасош
  • Спољне јединице клима-уређаја мораће да буду уклоњене са фасада зграда, или да се уграђују на начин да буду не видљиве.
  • Обавезно инсталирање пуњача за е-аутомобиле у резиденцијалним и пословним објектима као и на пумпама на аутопутевима
  • Обавеза да се има полиса осигурања штете трећим лицима
  • Унапређује се електронски систем за издавање грађевинских дозвола ЦЕОП
  • Укидањем конверзије откључано 5.000 локација

Како је једном приликом Горан Весић, актуелни министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре истакао за “Блиц Бизнис” укидањем Закона о конверзији откључава се око 5.000 локација за градњу.

Практично, укидањем конверзије која је до сада била обавезна откључано око 15 милиона квадрата за изградњу, а како су више пута истакли из Министарства грађевинарства то би резултирало инвестицијама које се броје у милијардама евра.

 Да се улаже око 700 евра по квадрату, колико је просечно улагање у Србији, то ће резултирати са око 10,5 милијарди евра инвестиција.

Да се улаже око 700 евра по квадрату, колико је просечно улагање у Србији, то ће резултирати са око 10,5 милијарди евра инвестиција.

Шта је конверзија?

Према претходној верзији Закона, који је измењен овим Предлогом, компаније да би могле своје право коришћења државног грађевинског земљишта, које је стечено куповином фирми из стечаја, приватизацијом или на неки други начин, морале су да плате извесну накнаду.

Практично, новим законом правна лица ће, по новом, своје право коришћења грађевинског земљишта моћи да пребаце у право својине без плаћања икакве накнаде.

Сертификат зелене градње, енергетски пасош и кретање отпада

Још једна од “новости” овог закона је и подстицај зелене градње и увођење сертификата за објекте који се граде по овим стандардима.

Инвеститори који добију сертификат зелене градње, а који ће постати обавезан за све јавне објекте и објекте преко 10.000 квадрата, имаће право на умањење доприноса за уређивање грађевинског земљишта у висини од 10 одсто.

Такође, уводи се и обавезан енергетски пасош за све зграде. Енергетски пасош садржи податке о енергетском разреду у који је објекат сврстан по потрошњи енергије, а таквих разреда је осам. Енергетски најефикасније зграде највише штеде енергију за грејање и хлађење и имају ознаку А+ а најнижи разред је Г. Тај документ је део техничке документације и условљава и инвеститоре. Казна за немање енергетског пасоша ићи ће и до 50.000 динара.

Да би се добила употребна дозвола, према новим правилима инвеститори ће морати да предају и доказе о кретању грађевинског отпада, чиме се потенцијално решава проблем дивљих депонија.