Народна банка Србије је објавила нацрте првих аката за приступање јединственом европском платном систему, који омогућава да се сва плаћања фирми или грађана у оквиру те заједнице обаве на исти начин као унутар националних трансфера, једноставно, брзо, без провизија и непотребног администрирања. Док је Албанија већ предала апликацију за укључивање у овај систем, а Црна Гора се спрема да то учини, стиче се утисак да наша централна банка томе приступа прилично опрезно.
Европска унија је одмах након увођења заједничке валуте, већ 2008. организовала и јединствен платни систем – СЕПА (Сингле Еуро Payments Ареа). Унутар овог система се током истог или најкасније наредног дана, без трошкова провизије реализују међусобна плаћања, без обзира да ли земља чланица припада еврозони или не.
Систем се убрзо проширио ван Уније и до сада му је приступило укупно 36 европских земаља: 27 чланица ЕУ, затим Исланд, Лихтенштајн, Норвешка, Швајцарска, Велика Британија, Монако, Сан Марино, Андора и Ватикан. Системом управља регулационо тело, Европски платни савет који прописује услове приступања и контролише промет.
Једина рупа на СЕПА мапи су земље Западног Балкана али се и оне, неке брже а неке спорије, припремају за улазак у тај систем. Понуда за приступање отворена је већ дуже време, а обновљена је средином маја ове године у Котору, на Самиту лидера Западног Балкана и Европске уније.
Међутим, питање је колико су реална очекивања да ће земље из овог региона ући у јединствени платни систем ЕУ већ 1. јануара наредне године, јер је потребно да испуне више законских и техничких услова. Иако они нису претерано захтевни, неопходно је одређено време за прилагођавање.
Банке ће бити најмањи проблем
Први и основни услов испуњавају све земље Западног Балкана, јер имају јаке економске везе са ЕУ, споразуме о стабилизацији и придруживању и кандидати су за чланство. Други услов је да прилагоде своје националне законе који регулишу платни промет, девизно пословање, банкарско пословање, заштиту података о личности, прање новца и спречавање финансирања тероризма, спровођење рестриктивних мера по санкцијама УН, заштиту конкуренције…
Потом следи техничко усклађивање, које се пре свега односи на финансијске институције преко којих се обављају платне услуге. То су доминантно банке, али ће оне, чини се, бити најмањи проблем. Мада ће изгубити не баш мали део прихода од провизија по основу плаћања у иностранству, једноставнија процедура и знатно нижи трошкови трансакција могу банкама да надокнаде тај губитак кроз увећање промета. При том, више од две трећине банака у Србији има матичну кућу у ЕУ, где јединствени систем увелико функционише и неће имати техничких сметњи да те моделе примене и овде.
Преко гране као и код куће
Приступање европском јединственом платном систему омогућиће привреди и грађанима у Србији да сва плаћања која имају према иностранству обаве исто као да плаћају у земљи, без провизије која сада, зависно од банке, износи од 10 до 40 евра, или 10 евра плус (обично) 0,8% вредности трансфера. За привреду је то значило и високе трошкове кредитних послова и гаранција, уз компликовано администрирање, контролу сваке трансакције, појединачно одобравање сваког плаћања…
Стога би укључивање у СЕПА систем, поред уштеда на провизијама и накнадама, поједноставило процедуру и скратило време за обављање трансакција. Примера ради, грађани ће плаћање или слање новца у еврима моћи да обаве без платне картице, директно са свог девизног платног рачуна преко е-банкинг апликације, као када се плаћа електронски унутар земље, а уплата се реализује истог дана, најкасније првог наредног.
Потребна су само два податка: ИБАН (број рачуна у интернационалном формату који садржи 22 цифре и ознаку државе, а користи се ради несумњиве идентификације платног рачуна) и БИЦ (пословни идентификациони код банке или друге финансијске институције преко које се врши плаћање).
Уштеда од пола милијарде евра
Колики значај има приступање СЕПА подручју говоре подаци да оно обухвата тржиште од 510 милиона људи, 8.000 различитих финансијских институција и 25 милиона компанија. У том оквиру годишње се изврши око 90 милијарди електронских трансакција.
Према неким рачуницама, на трошкове за прекогранична безготовинска плаћања мала и средња предузећа на Западном Балкану издвајају шест пута више него њихова конкуренција из земаља које су у СЕПА зони, па би прикључивање овом систему фирмама из региона уштедело око пола милијарде евра.
Стручњаци тврде и да би то значајно увећало дигитална плаћања између физичких лица, бар за 10%, што би опет за два процентна поена спустило ниво сиве економије. Зато би за Србију и друге земље Западног Балкана, које по правилу имају велику дијаспору и значајне приливе од дознака, приступ овом моделу плаћања донео огромне уштеде.
Албанија пре других
Албанија је највише одмакла на путу ка укључивању у Јединствено подручје за плаћање у еврима. Ова држава је од средине 2023. усаглашавала своје законодавство, на шта је у мају ове године регулаторно тело СЕПА дало позитивну оцену. Средином јуна из централне банке Албаније упућена је апликација за чланство у СЕПА, а одговор се очекује до јесени.
Црна Гора, након двогодишње припреме, такође има спремну апликацију за чланство. Пре упућивања коначне верзије захтева Европском платном савету, послала је предапликацију, након које је из тог регулационог тела стигло упутство шта све треба изменити у законодавству и пракси. Последња препрека биле су измене Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма, а њих је црногорска Скупштина усвојила 1. јула ове године, чиме је отворен пут за подношење апликације.
У приступању СЕПА зони активна је и Молдавија, која се још од 2021. труди да прилагоди своје законе, а молбу за приступање поднела је 31. јануара ове године. Сада следи уобичајена процедура. Европски платни савет, који се састаје тромесечно, треба да одреди у којој мери та земља испуњава нормативне и техничке услове за приступање систему, шта треба дорадити или променити, а када се све усагласи следи апликација.
Северна Македонија је озбиљно ушла у припреме, почетком ове године ступио је на снагу нови Закон о платном промету, а централна банка је изменила 26 прописа како би се прилагодила условима јединственог европског платног система. У тој држави очекују да усагласе и преостале измене, како би од јесени могли да поднесу захтев за пријем.
Званичници у БиХ такође тврде да се припремају за улазак у систем, а након добијања статуса кандидата за приступање ЕУ покренута је процедура прилагођавања регулативе.
Народна банка Србије опрезна
Иако се о томе не говори много у најширој јавности, Народна банка Србије израдила је оквир првих аката који воде ка приступању СЕПА зони. Централна банка је позвала струку и друге заинтересоване стране да у оквиру јавне расправе која је трајала од 17. до 27. јуна ове године, доставе примедбе на Нацрт измена и допуна Закона о платним услугама, и на Нацрт одлуке о посебним правилима за извршавање трансфера одобрења и директних задужења у еврима.
Очекује се да до краја године буду припремљене и измене и допуне осталих закона, како би се регулатива усагласила и поднела апликација за приступање СЕПА систему. Након тога ће бити потребно још неколико месеци за техничка усклађивања.
Ипак, стиче се утисак да је НБС прилично опрезна у креирању регулативе из свог домена, јер у овом пројекту није реч само о олакшању плаћања за привреду и грађане, већ и о другим економским и политичким интересима. Добит за грађане и привреду, а следствено томе и за државну касу је несумњива, али постоји и ризик да се укидањем контролних механизама за одлив девиза, нагло испразне државне резерве.
Извор: еКапија
