У финишу године, Влада Србије и Министарство финансија усвојили су иницијативу НАЛЕД-а и Дигиталне заједнице да се продужи важење члана 6 Уредбе о паушалном опорезивању и ограничење према којем предузетницима паушалцима пореска обавеза није могла да буде увећана за више од 10% годишње. Ово решење олакшаће пословање великом делу од укупно 120.000 паушалаца у Србији, а продужење ограничења важиће у наредних годину дана.
Иницијатива је поднета због бојазни да би услед промене начина обрачуна пореза, многим предузетницима обавеза била значајно увећана што би, у условима глобалне кризе, могло да утиче на затварање њихових бизниса или бег у сиву зону и раст сиве економије у нашој земљи.
– Предузетници су значајан део наше привреде. Они представљају 48,8% укупног броја пореских обвезника и такође су важан фактор у погледу запошљавања јер их заједно са њиховим запосленима има готово 400.000 што представља петину запослених у привреди. Потребно је обезбедити им предвидљиво и подстицајно пословно окружење како бисмо наставили позитиван тренд раста броја предузетника. У 2020. основано је готово 30.000 нових предузетничких радњи, прошле године 34.378, а већ у првој половини 2022. још 20.247 – истиче менаџерка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Ирена Ђорђевић.
Према њеним речима, следећа велика реформа која би у 2023. могла да помогне предузетницима паушалцима (и предузетницима „књигашима“ који себи не исплаћују зараду) требало би да буде унапређење процедуре уплате пореза и доприноса. Иницијатива НАЛЕД-а је да ове две групе предузетника своје обавезе уплаћују на један уместо на четири уплатна рачуна.
Анализа коју је НАЛЕД спровео у оквиру програма StarTech за подршку иновацијама и дигиталној трансформацији економије Србије показала је да би ова реформа била веома важна јер се на исправљање грешака при уплатама пореза и доприноса и прекњижавање држава и предузетници губе више од 260 милиона динара. Процене показују да сваки захтев за прекњижавање у просеку значи трошак од 5.280 динара и изискује немали ангажман службеника Пореске управе који морају да упореде уплате и дуговања, донесу решење и обаве књижење.
Да је број грешака повезан са бројем уплатних рачуна може да се види по томе што је број прекњижавања код паушалаца и „књигаша“ који не исплаћују себи зараду, а имају четири уплатна рачуна 2,5 на 10 предузетника док је код предузетника који исплаћују личну зараду и имају само два уплатна рачуна, број поднетих захтева 0,1 на 10 предузетника.
– Процена анализе је да предузетници годишње обаве више од 10 милиона уплата од чега око 90% обаве управо предузетници који имају четири уплатна рачуна. Према подацима за 2021. годину, Пореској управи је поднето 50.000 захтева за прекњижавање што је у односу на 10,7 милиона уплата мање од 5%, али када то посматрамо у односу на број предузетника, видимо да на 10 предузетника имамо два захтева за прекњижавање – каже Ђорђевић.
Према подацима Агенције за привредне регистре, у Србији је тренутно регистровано 308.000 предузетника. Најбројнији су предузетници паушалци (више од 120.000) и следе предузетници са исплатом личне зараде којих је упола мање.
StarTech пројекат покренут је крајем 2020. у циљу подршке дигиталној трансформацији малих и средњих предузећа. Део је трогодишњег пројекта компаније Philip Morris за промоцију иновација и технолошког развоја у Србији, који спроводи НАЛЕД у партнерству са Владом Србије.
