Чипс и помфрит ускоро ће по сили закона морати да буду здравији. Новим Правилником о максималним концентрацијама одређених контаминената у храни смањују се дозвољене концентрације токсина у намирницама.
Увођењем нових стандарда у прозводњи хране Србија усаглашава прописе са правилима Европске уније и на тај начин прикључује земљама које приоритет дају безбедности и квалитету намирница. Стручњаци истичу да би то значајно могло да смањи количине прехрамебних производа које се због неусаглашености прописа враћају са граница ЕУ.
Једна од најзначајнијих измена јесу управо смањења одређених отрова у храни. Тако је спуштена граница акриламида, органског једињења које настаје при пржењу, печењу или гриловању хране на високим температурама. Ова канцерогена супстанца везује се за туморске болести, а студије на животињама показују и шететне ефекте на мозак, реподуктивни систем, нормалан раст и развој плода.
– Ове опасне супстанце има у помрфиту, чипсу, кексу и крекерима, али и у пекарским производима, житарицама, поченог поврћа, прженим орашастим плодовима, па чак и у намирницама за бебе – упозоравају стручњаци.
– Изменама граничних вредности, кромпирићи и чипс од кромпира не смеју да садрже више од 750 микрограма акриламида по килограму, док је за кекс, колаче и пецива ограничење постављено на 350.
Ово ограничење има посебну тежину када се зна да су бројни производи који садрже акриламид често на менију деце и адолесцената.
Изменама се, такође, спуштају нивои дозвољеног присуства микотоксина који су велика опасност по здравље људи. Конкретно Правилником се смањују границе афлатоксина Б1 у житарицама, сувом воћу и орашастим плодовима. Тако суво воће које се нуди потрошачима не сме да има више од 20 микрограма афлатоксина Б1. Толико је дозвољена концентрација по килограму и код прерађених производа, док кикирики, бадеми или пистаћи не смеју да садрже више од 80 грама овог токсина.
Изменама су одређене и нове концентрације патулина, познат је по својој токсичности по људе. Производе га одређене врсте плесни. Патулин се налази у разном плеснивом воћу, поврћу, житарицама, али најчешће у јабукама и производима од јабука. Максимално је дозвољено 50 микрограма по килограму у воћним соковима и нектарима, док је за производе намењене деци, као што су пире од јабуке или сок за одојчад, ограничење строже и износи 10 микрограма по килограму.
Како истичу стручњаци, ова ограничења су усмерена ка произвођачима хране, али ка онима који их контролишу и који ће морати да спроводе ригорозне инспекције како би осигурали да се контаминација задржи испод прописаних нивоа. Нова правила мораће да се поштују и у продавницама здраве хране, пекарама, кондиторској и индустрија безалкохолних пића, продавницама брзе хране… Новим прописима, наиме, мораће да се прилагоди значајан део прехрамбене индустрије.
Конзерве без хемикалије
ЕВРОПСКА унија је ове године одлучила да забрани бисфенол А (БПА) у паковањима хране. Ова хемикалија често се налази у лименкама, пластичним флашама и другим паковањима која долазе у додир с храном. Истраживања показују да БПА може да исцури из паковања и уђе у храну. Од краја 2024. амбалажа за храну која садржи БПА више се неће смети да се продаје у ЕУ. То се односи на лименке, флаше за пиће и пластичне посуде. Произвођачи имају прелазно раздобље од 18 до 36 месеци за развој и продају алтернатива без БПА. То се пре свега односи на унутрашње облоге лименки и пластичних флаша, које претходно садрже БПА.
Извор: Новости
