Влада Србије усвојила је Предлог о допуни Закона о јавном бележништву којим се предвиђа увођење обавезних уговора о зајму у новцу између физичких лица у форми јавнобележничке исправе.
У нашем правном систему до сада није постојала обавеза сачињавања уговора о зајму у новцу у облику јавнобележничке исправе. Већина оваквих трансакција између физичких лица невидљива је за контролни апарат токова новца.
Јавни бележници као носиоци јавних овлашћења ће потврђивањем (солемнизацијом) ових уговора приватне исправе конвертовати у јавне, при чему се прави и регистар таквих уговора ради контроле и увида Управе за спречавање прања новца у реалном времену.
“Реално стање је такво да се посредним путем долази до сазнања о правдању одређених токова новца и капитала или имовине учињеним зајмовима, нарочито када су у питању физичка лица. Овакво правдање може бити и усмено или садржано у изјавама сведока, јер се правним оквиром не тражи посебан облик у којем се уговор о зајму сачињава”, наводи се у предлогу.
Уговор може бити усмен или писмен, али без других овера осим јавнобележничке. Према Закону о спречавању прања новца и финансирању тероризма, лимит за готовинске трансакције је 10.000 евра. Све изван тог лимита мора да прати проток на рачуну код пословне банке.
Овакво решење у контексту физичких лица Управи за спречавање прања новца не даје апсолутни увид, јер је већина заштитних механизама развијена за правна лица, а не и за физичка.
“Солемнизацијом (потврђивањем) ових уговора добија се заокружена слика зајмова од 10.000 евра и више. Праћење ове области коју Министарство правде нормативно уређује се може постићи и сагледавањем стања и података из будућег регистра, тако да се у сваком моменту ова активност може пратити”, стоји у образложењу предлога.
Успоставља се и обавеза за јавног бележника да оверени препис тог уговора одмах достави Управи за спречавање прања новца преко регистра који развија Министарство правде, као и обавеза јавног бележника да у регистар о уговорима о зајму новца упише идентификационе податке о зајмодавцу, зајмопримцу, као и о износу зајма, року враћања и валути новца.
“Како ће се регистар развити као посебан модул већ постојеће апликације уговора о промету непокретности, налазимо да није потребно прописивати посебне рокове за развијање, нити подзаконски додатно рашчлањивати. Сва суштински битна питања су, по нама, већ предвиђења у норми која се допуњује, а већ постојећи кадровски капацитет ИКТ одељења Министарства правде ће пратити одржавање апликације у целости”, објашњавају предлагачи.
Важно је напоменути да се солемнизација зајмова тиче само односа између физичких лица. Банкарски сектор и позајмице од банака су изузете, односно имају други облик овера у зависности од врсте потраживања, односно зајма, средстава обезбеђења.
Министарство правде већ одржава евиденцију уговора о промету непокретности која се води у посебном регистру према прописима којима се уређује промет непокретности. Министарство правде ће у оквиру постојећег уговора са привредним друштвом које тај систем одржава развити посебан модул у овом већ постојећем софтверском решењу за регистар уговора о зајмовима.
“Овако решење је оцењено као целисходно и средства за одржавање те иницијалне апликације су већ обезбеђена. Значи, Министарство правде развија посебан регистар уговора о зајму са рубрикама за унос (зајмодавац/зајмопримац/износ зајма/рок враћања и валута) у оквиру већ постојеће апликације за евиденцију уговора о промету непокретности”, стоји у образложењу.
Када је реч о јавнобележничкој тарифи за оверавање овакве врсте уговора, предлагачи прописа сматрају да за сада није потребно одређивати посебну цену.
“Овај подзаконски акт већ познаје вредност правног посла као критеријум за разрезивање награде за јавног бележника. Министарство правде ће у предстојећим консултацијама са Јавнобележничком комором преиспитати евентуални привилегован режим за ову врсту правних послова, у смислу корекције обрачуна према вредности правног посла. За спровођење овог закона нису потребна финансијска средства”, закључује се у саопштењу.
Извор: Biznis.rs
