Сваки трећи грађанин у Србији упознат је са системом јавних набавки, што је мање него пре годину дана, а удео оних који се примарно информишу путем телевизије порастао је на више од 50%. Следе друштвене мреже и портали, а када је у питању веродостојност података, на првом месту се и даље највише верује министарствима, показало је ново Истраживање ставова грађана, понуђача и наручилаца, које је за потребе НАЛЕД-а, спровела агенција Ипсос.
Нешто више од половине грађана мисли да је систем јавних набавки код нас добар, али с друге стране, удео понуђача који не учествују у њима, јер не верују да ће поступак бити фер и транспарентан, скочио је на 42%. Истовремено, понуђачи који су у претходне три године учествовали у надметању чешће оцењују да се набавке у Србији спроводе транспарентно и у складу са прописима од оних који нису учествовали на тендерима.
Према речима извршне директорке НАЛЕД-а Виолете Јовановић, једини начин да се систем суштински унапреди и изгради поверење јесу конкретне мере које ће га учинити једнаким за све. То су мере које осигуравају пуну примену новог закона, кроз обуке за рад на порталу и примену критеријума економски најповољније понуде.
– Подаци Канцеларије за јавне набавке кажу да у 96% набавки о избору најбоље понуде одлучује најнижа цена, а истраживање показује да наручиоци примену других критеријума сматрају ризичном – недостају им модели конкурсне документације према којој би радили, а самим тим им је и захтевно да одреде и вреднују критеријуме квалитета. Још једна потврда да су потребне додатне обуке за усавршавање и израда модела према којима би критеријуми могли да се поставе и користе – рекла је Јовановић данас на конференцији за медије коју је организовао НАЛЕД, у оквиру пројекта „Јавне набавке и добро управљање за већу конкурентност“, који спроводи, у сарадњи са Шведском агенцијом за међународни развој и сарадњу (Сида).
Здравство је и ове године приоритетна област у коју би према мишљењу 77% грађана требало уложити највише новца кроз јавне набавке. Следе образовање (53%), инфраструктура и путеви (36%) и заштита животне средине (31%). До највећег пораста дошло је у вредновању еколошких питања, док је опало интересовање за енергетику, што се може повезати и са присуством ових тема у медијима у последњих годину дана.
– Грађане Србије очигледно веома занима на шта ће се трошити новац из буџета и имају став о томе шта су приоритети, али требало би им омогућити да имају где то да кажу, да учествују у консултацијама када се праве планови. Наручиоце тишти мањак конкуренције, а понуђаче од учешћа на тендерима одвраћа то што немају довољно поверења да ће набавке бити законите и поштене. То је путоказ шта треба учинити да се конкуренција повећа – државни органи треба да контролишу знатно врећи број случајева у којима постоје сумње да је набавка намештена и да оно што утврде у том процесу деле са јавношћу одмах – закључио је програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић и истакао податак из истраживања да чак 94% грађана сматра да би јавне набавке требало да буду строго контролисане.
Осим тога, из одговора представника јавног сектора, уочљива је све већа заинтересованост за информације о фирмама које нису добро урадиле посао, па тако 44% наручилаца истиче одсуство јавно доступног списка негативних референци као главну препреку у спровођењу набавки. За још 22% све већи проблем представља дуготрајност поступка пред Републичком комисијом за заштиту права.
