Свако ко уложи најмање 5.000 евра у један или више стартапова стиче право да и званично понесе назив пословног анђела. Уколико уз то поседује и стручно знање о ризицима који прате инвестирање у стартапове, испунио је услов да се упише у Регистар субјеката националног иновационог система, који ће формирати Фонд за иновациону делатност.
Правилник који прописује услове за упис у регистар донет је последњих дана прошле године. Идеја је да се сви кључни актери домаћег иновационог система нађу у овој јединственој евиденцији. За пословне анђеле то би у перспективи значило могућност добијања различитих видова олакшица, пре свега пореских, за улагање у добре иновативне идеје.
– Значајан корак учињен је доношењем правилника јер је прецизирано и шта су то стартапови. То је била једна од кључних препорука наше Сиве књиге иновација, коју смо развили у оквиру пројекта StarTech. Верујемо да ће овај корак веома позитивно утицати на позиционирање Србије на сцени индустрије знања, те подстакнути даљи развој иновационог екосистема – каже Душан Васиљевић, директор за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД–у.
Законом о иновационој делатности дефинисано је да је стартап “новоосновано привредно друштво или предузетник које обавља иновациону делатност и које има потенцијал брзог и великог раста”. Међутим, како наводи Васиљевић, овај закон није даље појаснио појам „новоосновано“, који су институције различито тумачиле.
– Новим Правилником то је решено, јер се стартап посматра као правно лице од чијег оснивања није прошло више од 10 година и више од пет година од дана остваривања првих пословних прихода. Трошкови истраживања и развоја стартапа морају да чине најмање 10% његових укупних расхода у свакој години постојања како би био уписан у Регистар, а у случају да нема финансијску историју, о упису ће одлучивати посебна комисија Фонда – објашњава Васиљевић.
Спој стартапова и пословних анђела један је од кључних предуслова за развој иновационог екосистема. Пословни анђели су одавно присутни широм света и то су најчешће особе са богатим пословним знањем и искуством, који сопствена средства улажу у перспективне стартапове. Најчешће улажу у почетној фази развоја, када се млади предузетници са добром идејом суочавају с проблемом да не могу почетно финансирање да добију од банака, немају свој новац, нити могу да позајме од родитеља или пријатеља.
Улагања анђела у један стартап најчешће се крећу од 20.000 па и до 500.000 евра, а пракса у свету је да узму удео у капиталу предузећа у распону од 10 до 30%, а из власништва излази око пете године. Оно што је још важније, пословни анђео неретко је особа која је прошла високе менаџерске позиције те својим вештинама може да помогне постављању бизниса на ноге, а једнако важне су и његове пословне везе и могућност повезивања са потенцијалним партнерима и другим улагачима.
Сива књига иновација је припремљена у оквиру програма StarTech који финансира компанија PMI, а спроводи НАЛЕД. У првом издању нашло се укупно 60 препорука, од чега је 50 усмерено на унапређење сарадње науке и привреде, креирање стимулативне пореске политике ка стартапима, микро, малим и већим иновативним бизнисима, модернизацију радног законодавства за дигиталне предузетнике, као и развој инфраструктуре за иновације и приступ повољном финансирању. Друго издање Сиве књиге иновација биће представљено јавности у априлу.