Унапређење јавних финансија, борба против сиве економије и бољи услови за предузетнике и иновације требало би да буду у врху листе приоритета надлежних институција у 2024. години како би се олакшало пословање у Србији, показала је анкета чланова НАЛЕД-а из приватног, јавног и цивилног сектора. Као највеће изазове за привреду у наредном периоду представници сва три сектора виде у доступности радне снаге и расту цена.
Цивилни и јавни сектор су нешто више забринути због раста тензија и нових сукоба у Европи и свету, док сами привредници као изазов истичу високо оптерећење зарада порезима и доприносима.
– Привреда поново кандидује сиву економију као приоритетан задатак на којем би јавна управа морала да ради у 2024. Зато је важно да се нова Влада формира у што краћем року, како би се наставило са спровођењем мера из Програма за сузбијање сиве економије као што су реформа непореских намета, бржи повраћај ПДВ-а, регулисање флексибилних облика рада, јачање капацитета инспекција и подстицање безготовинских плаћања – каже Драган Пенезић, председник Скупштине НАЛЕД-а и директор регулаторних послова у БАТ-у.
Наш саговорник наводи и да су резултати истраживања показали да је 65% анкетираних из привреде задовољно сарадњом са институцијама у претходној години. Као примере најбоље праксе истичу Министарство финансија, Министарство информисања и телекомуникација и Пореску управу.
– Као кључне ресоре у будућој Влади привредници виде економију, финансије и животну средину, док цивилни сектор уз економију у први план ставља образовање, младе, рударство и енергетику – истиче Пенезић.
Позитивну оцену пословном амбијенту у 2023. години дало је 64% испитаника, док 36% није задовољно окружењем. У приватном сектору позитивну оцену дало је чак 72% анкетираних, у јавном 81%, док је у цивилном тај проценат најнижи – 41%.
Када је реч о очекивањима у 2024, у приватном сектору сваки пети испитаник (20 одсто) очекује побољшање услова пословања, а већина сматра да неће бити промена. У организацијама цивилног друштва (ОЦД) само 10% очекује побољшање, док је јавни сектор најоптимистичнији – 57% сматра да ће пословни амбијент бити унапређен.
Иако виде инфлацију као изазов, 52% испитаника очекује њено успоравање у 2024, док 32% сматра да ће остати на истом нивоу као у претходној години. Повећање броја запослених очекује више од половине анкетираних.
Већина анкетираних из сва три сектора очекује раст прихода у 2024, а привреда и државне институције и више инвестиција. Тачније, више од 90% привредника и чак 70% анкетираних из редова ОЦД сматра да ће им се повећати приходи у овој години. Када је реч о инвестицијама привреде, њихово повећање очекује више од половине представника компанија и јавног сектора и 30% цивилног. Чак 43% у привреди очекује да ће повећати улагања у иновације. Према резултатима истраживања, медијална вредност инвестиција анкетираних компанија чланица НАЛЕД-а у 2023. износила је милион евра.
Такође, 53% локалних самоуправа које су учествовале у анкети навело је да планира да уведе неке од мера подршке привреди, претежно субвенције, односно подизање запослености кроз подстицаје. Просечан буџет анкетираних општина за привреду у 2024. износи око 264 милиона динара, односно 2,2 милиона евра.
У анкети чланова, коју је НАЛЕД спровео у јануару 2024. са циљем предвиђања трендова у пословању и одређивању приоритета за ову годину учествовале су 103 од 350 организација у чланству НАЛЕД-а. Узорак адекватно репрезентује структуру удружења: 47% представника привреде, 43% из јавног сектора (претежно локалне самоуправе) и 10% из организација цивилног друштва.
