Неке анализе говоре да само једна од пет франшиза не успе на тржишту. У Србији, незванично, послује око 220 франшизних брендова који запошљавају више од 35.000 радника. Највише их је у сектору услуга, али их има и у другим областима.
Иако је у почетку потребно веће улагање, предузетници који послују у систему франшиза сматрају да су у предности над колегама који покрећу сопствени бизнис јер не морају да прележе све дечје болести, неминовне у младом бизнису.
“То се тада, нарочито након ковид кризе, показало као једна од главних предности. Бренд је имао ту снагу, моћ, да истрпи све те незгодне ударе, а да самим тим паралелно и подржи своје представнике на неким тржиштима који су још увек били млади”, каже Немања Никодијевић, директор “Депил концепт”.
У Мајамију је 1961. отворена прва и једна од најуспешнијих франшиза на свету – Бургер Кинг. И данас франшизинг има велики утицај на америчку економију.
Борис Поповски из трговинског одељења амбасаде САД каже да је 2023. укупан обрт кроз франшизинг био око 850 милијарди долара за само годину дана, што је креирало 800.000 радних места.
“У сваком случају, оно што смо ми увидели је да је снага фрашизинга управо у развоју малих и средњих предузећа. И то је нешто што смо ми препознали и у српској привреди”, каже Поповски.
Иако је број домаћих франшизних система у 2022. години 40 одсто већи него годину дана раније, превагу имају страни бредови, док српски учествују са око 20 одсто. Највише домаћих даваоца франшизе је у едукацији, а следе конфекција, храна и козметика за љубимце.
“За нешто више од годину дана, или годину и по дана ми смо успели да покренемо 40 франшизних центара, да обезбедимо односно да дођемо до пословница у свим бившим југословенским републикама”, каже Мирослав Самарџић, директор франшизног система “Школа брзог читања и мудрог учења”.
Иван Станимировић, сувласник франшизног концепта Кликер ИТ центар за децу, указује да када се франшиза шири, не шири само материјалне ствари, већ и идеје.
“Сада се то све полако акумулира на једно место и ми постајемо бољи”, рекао је Станимировић.
Обострано добитне сарадње било би вероватно више када би постојала већа подршка развоју франшизног пословања.
“Велика могућност која може да се отвори за ширење франшизног пословања у Србији јесте да и наше банке препознају овај модел финансирања кроз кредитне пласмане јер фрашизинг, односно кредити за франшизинг свуда постоје, и нама ближе у регији”, рекла је Марица Видановић, руководилац Центра за Северну, Централну и Јужну Америку и Аустралију у ПКС.
Привредна комора ради на оснивању домаће франшизинг асоцијације и кроз чланство у европској Асоцијацији на продаји српских франшиза.
Привредницима је потребна помоћ у постављању темеља пословања и прављењу квалитетних уговора са купцима франшизе, јер нема довољно стручног кадра, а ни закона о франшизингу.
Извор: РТС