Велики број газдинстава на својим окућницама има пластенике и за своје потребе гаје поврће. Све већи број млађих је заинтересован за пластеничку производњу, а право време да се крене с првим радовима је јесен.
Како на форуму Пољопривредне, саветодавне и стручне службе Србије наводи саветодавац Драган Мијушковић из ПССС Јагодина, приоритет је одредити положај пластеника, изабор фолије, припрема земљишта и семена.
– Технологија производње на отвореном и у заштићеном простору је слична, али има још много детаља где мора да се обрати пажња јер су грешке честе. Стварањем добрих услова погодују не само гајеним биљкама, већ и коровским биљкама, па и штеточинама. Зато је борба с њима тежа и захтевнија – наводи Мијушковић.
Додаје да су квалитет и стање земљишта јако битни, те да оно мора да испуњава одређене услове.
Квалитетна земљишта која испуњавају наше захтеве морају имати:
– добру плодност, добар водно-ваздушни режим, да су растресита, равна и да има висок садржај хумуса од 3% до 5%;
– да нису закоровљена;
– да немају остатаке пестицида и тешких метала;
– да не садрже узрочнике болести и штеточине, посебно нематоде, и да је ниво подземних вода највише до метар испод површине.
Пре постављања пластеника треба да се спроведе квалитетна обрада земљишта, подривање, равнање и уситњавање, али и да се постави дренажни систем са одводним каналима.
– Уколико се не би спровела дренажа врло брзо би дошло до забаривања и заслањивања земљишта, као последица интензивног наводњавања која се примењује при производњи у заштићеном простору. Добро би било да се оствари могућност контроле одвођења воде, односно да се зна колики део воде биљка искористи – саветује Драган Мијушковић.
Дезинфекција земњишта је обавезна, као и фитосанитарна припрема. Циљ је да се униште биљне штеточине још пре почетка производње у пластенику.
Дезинфекција земљишта се обавља пре заснивања расада, док се компост за топле леје, сандучићи и саксије дезинфикују увек после припреме, а пре сетве. Бројне штетне инсекте, паразите који проузрокују полегање и семе корова најефикасније уништава водена пара. Ови, уређаји су скупи, па се земљиште најчешће залива раствором: цинеба, беномила или превикура, фунгицида који само спречавају развој болести.
Ако се током обраде открију жичари, ровци или ларве гундеља, препоручује се растурање земњишних инсектицида. Против подгризајућих совица превентивно се уносе “тетатон грануле”. Корове, посебно у мањим пластеницима и лејама, најбоље је уклањати ручно или пламеном.
Поред земљишта, обавезно је дезинфиковати прибор и алат, који се потапају у раствор масне соде или плавог камена (5%).
Дрвени рамови, сандучићи и коље оставе се неколико сати у раствору карболеума (припрема се од 10-15 литара овог средства и 100 литара воде). На крају се изваде и обавезно оставе неколико сати напољу, да се просуше и да карболеум изветри.
Семе произведено на свом газдинству, пре сетве треба дезинфинковати фунгицидима на бази тирама. Увек предност дати декларисаном семену, проверених семенских кућа, јер је већ заштићено, напомиње саветодавац.
Извор: еКапија
