Народна банка Србије објавила је нацрт новог Закона о заштити корисника финансијских услуга, којим предлаже механизам ограничавања висине каматних стопа, као и увођење нове, ниже законске затезне каматне стопе која би износила 12 одсто на обавезе у динарима, односно од 10,25 одсто на обавезе са валутном клаузулом у еврима, док је важећа општа стопа законске затезне камате 14 одсто, односно 12,25 одсто.
Ограничење каматних стопа спроводило би се уз коришћење просечне пондерисане каматне стопе, која се израчунава на основу каматних стопа код већ одобрених кредита, стоји у образложењу решења које је централна банка упутила на јавну расправу до 20. септембра.
„Одређивање максималне вредности каматних стопа биће уз уважавање тренутних тржишних услова јер ће та максимална вредност зависити управо од вредности референтних каматних стопа Народне банке Србије и других централних банака, као и просечних тржишних каматних стопа“, стоји у образложењу нацрта који је објављен у понедељак, 9. септембра, уз оцену да ће се на тај начин без ремећења тржишне утакмице остварити и захтев ЕУ директиве да се „ефикасно спрече злоупотребе и да обезбеде да корисницима не могу бити наплаћене превисоке каматне стопе, односно ефективне каматне стопе или укупна цена кредита“.
„Поред спречавања наплате високих каматних стопа, ограничења каматних стопа предвиђена чланом 12. Нацрта закона треба да обезбеде и да се у случају наглог раста каматних стопа на тржишту, тај раст успори, односно да се евентуални нагли тржишни поремећаји не рефлектују исто тако нагло и на кориснике“, истакли су из НБС.
Како ће бити ограничена висина каматних стопа на стамбене кредите?
Када је реч о стамбеним кредитима на новоодобрене кредите са фиксном и променљивом каматном стопом примењивало би се ограничење које одговара просечној пондерисаној каматној стопи за те кредите увећаној за 1/5 (20 одсто, 0,2 процентна поена).
„Будући да је захваљујући привременој мери Народне банке Србије просечна пондерисана камата стопа на евро индексиране стамбене кредите оборена на 4,53 одсто (стање у јулу ове године), то значи да приликом одобравања нових стамбених кредита номинална каматна стопа не би могла да буде већа од 5,44 одсто„, истичу из НБС.
Када је реч о постојећим кредитима са променљивом каматном стопом, на које се односи привремена мера која истиче у децембру ове године, предложено је да за њих важи ограничење каматне стопе од пет одсто све до 31. децембра 2026. године (прелазна одредба Нацрта закона), након чега би и за ове кредите важило ограничење које важи и за новоодобрене – просечна пондерисана стопа увећана за 20 одсто (0,2 процентна поена).
„Разлог за ово прелазно решење је да се престанком примене привремене мере спречи већи, нагли раст каматне стопе код постојећих стамбених кредита“, објашњавају из НБС.
Поред ограничења номиналне каматне стопе, за новодобрене стамбене кредите важиће и ограничења ефективне каматне стопе, чиме су поред камате ограничени и сви додатни трошкови у вези са закључењем уговора о стамбеном кредиту који падају на терет корисника.
Максимална вредност ефективне каматне стопе која притом приказује укупну цену кредита за корисника ограничена је на вредност законске затезне камате (како је предвиђена овим нацртом закона) умањену за два и по процентна поена. Према тренутно важећим подацима, максимална вредност ефективне каматне стопе за новоодобрене стамбене кредите износила би 7,75 одсто.
Ограничење камата на потрошачке и готовинске кредите, картице и минусе
Када је реч о готовинским и потрошачким кредитима (који се углавном одобравају у динарима), за постојеће и новоодобрене кредите са променљивом каматном стопом предвиђено је ограничење номиналне каматне стопе које одговара просечно пондерисаној каматној стопи увећаној за 1/4 (25 одсто, 0,25 процентна поена).
Према тренутној просечној пондерисаној стопи за динарске готовинске кредите, то значи да би максимална номинална каматна стопа за кредите ове врсте, износила 15,67 одсто.
Истовремено, за све новоодобрене динарске готовинске и потрошачке кредите (са фиксном и варијабилном стопом) важиће ограничење ефективне каматне стопе засновано на збиру стопе затезне камате (из овог нацрта закона) и четири процентна поена, што је тренутно 16 одсто.
Ограничењем каматних стопа обухваћене су и кредитне картице и дозвољено прекорачење и недозвољено прекорачење.
„Оцењујући да ови производи не прате довољно кретање каматних стопа на тржишту, оцењено је да управо има места квалификовању ових стопа као превисоких“, оценили су из НБС.
Нацртом су ограничене ефективне каматне стопе за све новоодобрене минусе и кредитне картице, али и за све постојеће минусе и картице када се они продужавају. Додатно, нацртом је предвиђено да за кориснике дозвољеног/“недозвољеног“ прекорачења и кредитних картица и пре њиховог продужења важи ограничење, тако да њихова номинална каматна стопа не може бити већа од максималне вредности ефективне стопе која важи за ове новоодобрене производе.
Ограничење ефективне стопе за кредитне картице једнако је збиру затезне камате (из овог нацрта закона) и шест процентних поена, а код дозвољеног и недозвољеног прекорачења збиру затезне камате и осам процентних поена.
То значи да би максимална ефективна каматна стопа код кредитних картица износила 18 одсто, а код дозвољеног и недозвољеног прекорачења 20 одсто, док су тренутне просечне вредности номиналних стопа (које не укључују све трошкове) код кредитних картица 22,13 одсто, а код дозвољеног минуса 28,41 одсто.
Нацртом је предвиђено да просечне пондерисане стопе објављује Народна банка Србије, 1. јуна и 1. децембра. Такође, и податке о стопи затезне камате из овог закона, које се користе за утврђивање ограничења ефективне каматне стопе, објављиваће Народна банка Србије, како то и тренутно чини у складу са Законом о затезној камати.
Извор: Бизнис.рс
