Електропривреда Србије (ЕПС) усвојила је нове методологије формирања цена електричне енергије за купце на комерцијалном снабдевању, односно за привреду. Како је саопштено из ЕПС-а, циљ нових методологија јесте да се са компанијама формира адекватна цена струје која би задовољила њихове потребе, а да не угрози њихове финансије.
Енергетски стручњак у Делоиттеу Жељко Марковић рекао је за Блоомберг Адрију да је методологија формирања цена струје за привреду постојала и раније, односно од 2014. године, а да је сада само иновирана. Подсетио је да је током енергетске кризе направљен преседан па је ЕПС, на предлог Владе Србије, одредио фиксну цену струје за све компаније. То је учињено како би се пословање компанија заштитило.
Цена струје за привреду у 2023. достигла је 119,67 евра по мегават-часу, а затим је од 1. маја ове године снижена за око 20 одсто.
Говорећи о новој методологији, Марковић је објаснио да је реч о интерној методологији коју свака компанија која се бави снабдевањем користи и она представља, како је рекао, пословну тајну.
“Уопштено, методологија функционише тако да се снабдевач труди да групише одређене купце на основу неких њихових параметара, обично је то количина електричне енергије која се купује на месечном или годишњем нивоу, профил како се троши, да ли се троши више дању или више ноћу. Тај такозвани дијаграм снаге се узима у обзир и узимају се још неки параметри од интереса у тим методологијама. То се ради како би се имао подједнак третман према купцима и након тога се прописују одређене вредности и рангови цена”, објаснио је Марковић.
Истакао је да када снабдевач има у некој групи мање купаца који троше мање електричне енергије, обично је у тој групи струја скупља, а у групама где су велики купци, који троше велику количину електричне енергије и нема много варијација у њиховој потрошњи, њима се излази у сусрет са попустима. “Сви се боре да добију купца који много троши, који је стабилан и који ће плаћати ту електричну енергију.”
На питање да ли привреда на основу ове методологије може очекивати ниже цене, Марковић је одговорио да методологија не прописује цене у смислу саме цене, већ да и овом случају цена зависи од тржишних услова.
“За формирање цене за купце обично се гледају фјучерси на берзама и тренутне цене. На основу тих цена се формира цена за купца, а на њу се обрачунава и ризик снабдевача, утицај инфлације и тако даље. Има много параметара који утичу на формирање коначне цене, а она се разликује и од сегментације купаца, односно да ли је реч о малим, средњим, стратешким или великим купцима”, додао је Марковић.
Објаснио је да купац може од снабдевача да тражи да веже цену струје за берзанску цену, а онда снабдевач на ту цену укључи пет, седам или 10 одсто својих обавеза.
Купци могу и да бирају да ли ће уговоре потписати на кварталном или полугодишњем нивоу. То раде како би испратили кретање цена на тржишту, а најчешће се потписују годишњи уговори, док има и оних који, када је повољна цена, купују струју за две или три године унапред (када је реч о уговорима са фиксном ценом).
Методологија, заправо, даје компанијама већу флексибилност и моћ да преговарају како би формирали цену која би била најблажа опција за њихове финансије.
Марковић истиче да би се осетио пун ефекат ове методологије на српском тржишту потребно је још јаких снабдевача. Додао је да је пре енергетске кризе у регистру било око 50 снабдевача који су држали око пет, шест до седам одсто тржишта, док је све остало покривао ЕПС. “У међувремену, због тешких услова пословања за мале снабдеваче, њихов посао се смањио и мислим да сада ЕПС покрива 99 одсто тржишта.”
Објаснио је да је свака конкуренција добра. За крајњег купца је добра јер доводи до нижих цена, а добра је и за ЕПС јер га конкуренција приморава да побољша своје услуге, да се модернизује и напредује.
Усвајањем методологије испуњен последњи енергетски захтев ММФ-а
Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике и представник оснивача у Скупштини ЕПС АД, истакла је да је усвајањем методологија Србија испунила и последњи структурни репер Међународног монетарног фонда за енергетику.
“Нове методологије сада дају простор да се прате кретања на тржишту, и то у оба смера, и код падова, али и код скокова цена. Нова методологија допринеће ефикаснијем уговарању снабдевања електричном енергијом са купцима на отвореном тржишту у условима конкуренције, узимајући у обзир критеријуме као што су најнижа цена електричне енергије, рок плаћања и сигурност снабдевања”, рекла је Ђедовић Хандановић, а саопштено је из ЕПС-а.
Додала је да ће флексибилност уговарања коју доносе ове методологије допринети и разноврснијој понуди, која ће за последицу имати и унапређење енергетске ефикасности и конкурентности српске привреде, због могућности оптимизације трошкова електричне енергије у финалним производима.
Које су све методологије усвојене
У саопштењу ЕПС-а наведено је да су усвојене методологије за образовање фиксне цене и цене са нивелацијом за потпуно снабдевање електричном енергијом крајњих купаца која се обавља по тржишним принципима.
Осим тога, усвојена је и методологија за формирање цена за снабдевање крајњих купаца по уговору са унапред одређеном количином, затим методологија за образовање крајње цене са динамичким тарифирањем за потпуно снабдевање електричном енергијом крајњих купаца.
Усвојена је и методологија за образовање продајне цене електричне енергије произведене из обновљивих извора за снабдевање крајњих купаца, као и методологија за образовање цене за испоручену електричну енергију од купца произвођача по уговору о потпуном снабдевању са нето обрачуном.
Извор: Bloomberg Adria
