Skip to main content

ИПАРД је саставни део ИПА, инструмента претприступне помоћи. ИПАРД је 5. компонента ИПА фонда и односи се на рурални развој. ИПАРД је инструмент европске помоћи за земље које још увек нису ушле у Европску унију, али су пред њеним вратима.

Европска унија даје овај новац земљама које су у процесу приступања како би се припремиле за Заједничку аграрну политику Европске уније – сету једнаких правила за све.

Ова аграрна политика продразумева и заједнички аграрни буџет. Када нека земља уђе у Европску унију, добија свој “део колача” у заједничком аграрном буџету како би се додатно улагало у аграрну политику земље.

Србија је постала део овог процеса кроз ИПАРД ИИ 2014-2020 програма, када нам је ЕУ одобрила 175 милиона евра, што је новац који је многим пољопривредним газдинствима обезбедио нове објекте, машине, засаде, земљу и слично.

У Србији се од 2023. године реализује ИПАРД ИИИ 2021-2027 програм са ЕУ подршком од чак 288 милиона евра, што је око 65 одсто више у односу на ИПАРД ИИ програм.

ИПАРД програм реализује ИПАРД агенција, односно Управа за аграрна плаћања, организациона јединица Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Предност ИПАРД-а у односу на друге субвенције и подстицаје
Једна од најбитнијих предности ИПАРД програма јесте правна сигурност.

Код других мера субвенционисања инвеститор сопственим средствима реализује инвестицију па онда аплицира за повраћај дела трошкова. Овде нема никаквих гаранција да ће захтев бити успешан и да ће се уопште добити део уложеног новца назад.

Код ИПАРД-а, инвеститор прво аплицира, па тек након одобравања пројекта од стране ИПАРД агенције креће са реализујом инвестиције. То доноси висок ниво правне сигурности. Од државе се добија решење о одобравању пројекта за ИПАРД подстицај, чиме се инвеститору гарантује повраћај већег дела уложених средстава.

Од јавних позива у 2021. години, инвеститор у тренутку одобрења ИПАРД има могућност да авансно добије и до 50% затражене субвенције.

У оквиру позива за Меру 1 – инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава – из ИПАРД 3 програма опредељених за ову годину, пољопривредници ће моћи да добију 41 милион евра, а могућност пријаве за добијање ових средстава биће отворена све до 24.маја.

Предмет овог Јавног позива су инвестиције у физичку имовину и прихватљиви трошкови у изградњу објекта, изградњу објекта са опремањем тог објекта, подизање новог или обнављање постојећег вишегодишњег производног засада воћа, подизање новог матичног засада виших фитосанитарних категорија садног материјала воћа, као новог матичног засада виших фитосанитарних категорија садног материјала грожђа. Инвестиије у набавку опреме, такође могу бити предмет овог јавног позива, али само у оквиру инвестиције у изградњу објеката, односно инвестиције у подизање вишегодишњих производних и матичних засада.

Обухваћени су сектори млека, меса, воћа, поврћа, житарица и индустријског биља, грожђа, јаја и рибарства.

По овом Јавном позиву опредељена су средства у износу од 4.809.728.000,39 динара. Висина подстицаја износи од 60 одсто до 75 одсто прихватљивих трошкова инвестиције, у зависности од тога да ли је подносилац млади пољопривредник, или произвођач сертификованих органских производа, да ли се пољопривредно газдинство налази у планинском подручју, или је инвестиција везана за управљање отпадом и отпадним водама, као и производњу и складиштење енергије из обновљивих извора.

Мера 3 – Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа
Мером 3 су обухваћени сектор млека и производа од млека, сектор меса и производа од меса, сектор воћа и поврћа, сектор грожђа и сектор јаја.

Мера је намењена предузетницима, привредним друштвима и земљорадничким задругама. Они морају бити уписани у Регистар пољопривредних газдинстава (РПГ) и налазити се у активном статусу.

Субвенционише се само део инвестиције који спада у такозване прихватљиве трошкове, а ниво помоћи у прихватљивим трошковима инвестиције износи

Главни циљ Мере 7 је пружање подршке економији руралних подручја која је високо зависна од сектора пољопривредне производње.

Подршка кроз Меру 7 треба да допринесе побољшању могућности за запошљавање у руралним подручјима и увећању прихода домаћинстава. Као да допринесе и повећању атрактивности руралних подручја.

Мера је намењена физичким лицима – носиоцима породичног пољопривредног газдинства, предузетницима, привредним друштвима разврстаним у микро и мала правна лица, они који конкуришу морају бити уписани у Регистар пољопривредних газдинстава (РПГ), уписани у РПГ под адекватном “шифром”, налазити се у активном статусу у овом Регистру, испунити и бројне друге формалне услове.

Како добити ИПАРД подстицај?

Процедура добијања овог подстицаја јесте захтевна али се исплати. Око 1.500 газдинстава и фирми из Србије је до сада успешно добило ИПАРД донацију.

Први корак је да контактирате подршку чији контакт можете пронаћи на званичном сајту овог фонда: ipardfond.rs

Када им пружите неке основне информације о свом газдинству/привредном субјекту, као и о планираној инвестицији већ сте направили први корак.

Након овог контакта, уколико подршка процени да постоји потенцијал да се обезбеди ИПАРД донација, они вас контактирају и врши се попуњавање једног упитника зарад детаљног упознавања са инвестиционом идејом и “ситуацијом на терену”.

Ово омогућава да се за вас уради детаљна и бесплатна анализа испуњености бројних услова за успешно аплицирање у ИПАРД програм. О резултатима анализе одговор добијате убрзо након слања неопходних података.

Ако анализа покаже да испуњавате услове и да по актуелним критеријумима ИПАРД фонда инвестиција има потенцијала да добије ИПАРД донацију, онда склапате уговор о консалтингу и креће се са радом на припреми опсежне документације за аплицирање.

Ако анализа покаже да не испуњавате услове или да Вам актуелни критеријуми ИПАРД фонда нису наклоњени, склапање уговора се не предлаже, чиме сте поштеђени непотребних трошкова.

Ко може да конкурише?

За средства у оквиру ИПАРД ИИИ програма могу да конкуришу физичка лица, односно грађани Србије који имају пољопривредна газдинства, затим предузетници, задруга и правна лица, као и микро, мала и средња предузећа која имају активна пољопривредна газдинства.

Сектори који су у фокусу су житарице, уљарице и индустријско биље, потом воће и поврће, месо, млеко, јаја, грожђе и риба.

Акценат додатне подршке на ИПАРД ИИИ програм је на особама млађим од 40 година.

Корисници морају бити уписани у Регистар пољопривредних газдинстава.

Колико новца можете да добијете?

Уз добру примпрему приликом конкурисања за Мере 1 из ИПАРД ИИИ пројекта за пољопривреду, могуће је остварити минимално 20.000 евра, а максимално милион евра. У оквиру једног јавног позива може да се добије и до 2 милиона евра у оквиру програмског циклуса.

Највиши повраћај који се може добити је 75 одсто прихватљиве вредности инвестиције.

Систем бодовања
Према систему бодовања у оквиру овог програма, највише поена могуће је добити уколико се пољопривредно газдинство власника који конкурише налази у подручију са отежаним условима рада.

Следећи критеријум који “вуче” нешто мање поена су инвестиције у складиштење стајњака, третман и управљање отпадним водама, а у истом бодовном нивоу јесу и инвестиције у производњу енергије из обновљивих извора.

Одређени број поена вуче вам Уколико сте сертификовани у органској производњи, или сте већ корисник Мере 4, али и уколико имате завршену средњу или вишу школу, или факултет из области пољопривреде или ветерине.

Ако сте физичко лице, млађе од 40 година, или сарађујете са научно-истраживачким организацијама акредитованим у Србији, или ако се инвестиција се односи на изградњу објекта такође сте ближи добијању средства из ИПАРД фондова.

Поене је могуће добити и ако подносилац захтева још увек није регистрован као прималац ИПАРД подршке или ако је особа женског пола.

Иначе, резултати прошлогодишњег Пописа пољопривреде у Србији показали су да од пољопривреде живи око 1,15 милиона људи, а на нешто више од четири милиона хектара земљорадњом и сточарством се бави 508.000 домаћинстава.

Како према последњем попису становништва, у Србији живи нешто мање од седам милиона људи, испада да готово сваки шести становник наше земље живи од пољопривреде.

Извор: ЕУправо зато