Закон о службеним контролама у области хране очекује се да буде усвојен следеће године, како би се увела ефикаснија контрола свих учесника у ланцу производње и олакшао извоз на страно тржиште. Србија до сада није имала овакав закон, а главни циљ је да се систем надзора усклади са прописима Европске уније и осигура једнак ниво безбедности хране. То је најављено на седници Савеза за храну и пољопривреду НАЛЕД-а, која је одржана поводом Светског дана хране.
Храна у Србији је безбедна и квалитетна, а проценат узорака који су проблематични је изузетно низак и пре свега се односи на погрешно декларисање хране, оценио је, овом приликом, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Ненад Вујовић.
Према подацима Уједињених нација, једна трећина хране која се произведе у свету, никада се не употреби, због чега је посебан фокус НАЛЕД-а и његовог Савеза за храну и пољопривреду и даље на управљању отпадом од хране, односно како и на који начин да се отпад од хране искористи као ресурс, имајући у виду чињеницу да тренутно више од 99% органског отпада, завршава на депонији. Једна од препорука НАЛЕД-а и других организација цивилног друштва јесте да се предузму мере превенције, тј. олакша донирање хране која је пред истеком рока.
– Један од начина да се компаније стимулишу да донирају вишкове хране јесте укидање ПДВ-а на донације, јер због високих трошкова често одустају од акције. То је пракса и у Европској унији, што смо представили Министарству животне средине и Министарству финансија. Недавно је и у Босни и Херцеговини такав закон ступио на снагу и надамо се да ће у том правцу ићи и наше законодавство. На тај начин храна би ишла у хуманитарне сврхе, а паралелно бисмо очистили природу, јер управо је органски отпад главни узрок неконтролисаних пожара на депонијама – рекао је директор за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић.
Како су порези и акцизе основни извори финансирања државе, неопходно је прво сагледати финансијске ефекте и да ли би се и у којој мери укидање ПДВ-а на донације хране одразило на пореске приходе. Бранислав Ракетић, шеф Одсека за означавање хране у ресорном Министарству каже да ће пратити ситуацију.
– Безбедност хране нам је једно од најобимнијих законодавних оквира у поглављу 12 преговора са Европском унијом и томе морамо посветити највише пажње. Ту је десет предлога закона отишло на консултације у Бриселу, а шест је још у припреми. Како бисмо укинули ПДВ на донације хране, морамо да извршимо све припремне радње да видимо да ли се то исплати – морамо да утврдимо ко су донатори, ко посредници, ко би били крајњи примаоци и са таквом анализом можемо да преговарамо са Министарством финансија и да кажемо да ли има смисла укинути ПДВ – закључио је Ракетић.
Важан услов за стварање бољег окружења за пласман безбедне хране остаје процес дигитализације, у коме нове технологије треба да допринесу препознавању опасности у свакој од фаза производње хране и процени њихове штетности по здравље. До сад су нови алати обезбедили транспарентнији и ефикаснији надзор, путем платформе еИнспектор и еАграра, који доприноси ефикаснијој контроли пољопривредних произвођача и усклађености са ветеринарским, фитосанитарним и стандардима заштите животне средине.
