Годину за нама обележио је почетак реализације једне велике иницијативе за безготовинско плаћање “Бољи начин”. Ако се сложимо да је готовина званична валута сиве економије и имамо у виду резултате НАЛЕД-овог истраживања према којем три четвртине промета привредници и даље остварују у готовини, развој безготовинских плаћања је област у којој можемо да постигнемо много и за потрошаче, и за мале бизнисе, али и читаво друштво, каже на почетку разговора за портал Нова.рс извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић.
Реците нам више о Програму подршке за увођење електронског плаћања (ПОС програм) – коме је он намењен и какве услове нуди?
– Предузетници, микро и мала предузећа који у последњих годину дана нису прихватали безготовинско плаћање а желе да унапреде своје пословање могу да се пријаве за ПОС програм, као и све институције које желе да олакшају грађанима плаћање различитих такси и накнада директно на шалтеру без одласка у пошту или банку и без двоструког чекања у реду. Обезбеђене су субвенције за опремање и увођење картичних и инстант плаћања на 25.000 продајних места и шалтера широм Србије, укључујући и онлајн продавнице, а сви заинтересовани мали трговци, без обзира на област делатности, могу за три минута да се пријаве преко сајта www.boljinacin.rs. Трговци имају право на бесплатну инсталацију и коришћење ПОС терминала, и значајно умањену трговачку накнаду од свега 0,99% у трајању до годину дана, након чега могу да наставе да користе ПОС по унапред договореним условима, или да одустану без икаквих последица.
Увођење безготовинских плаћања је одличан начин да омогуће својим купцима бољу услугу, олакшају плаћање, изађу на нова тржишта (онлајн) и пре свега повећају промете, и ово је прилика коју заиста не треба пропустити, посебно имајући у виду да немају никакве фиксне или додатне трошкове ни обавезе према банци или добављачима уређаја. Идеја је да охрабримо мале трговце да се опробају у безготовинским плаћањима и да сами виде из прве руке које им то предности доноси.
А шта кажу трговци, каква су њихова искуства од увођења картичних и инстант плаћања?
– Према нашим истраживањима готово 90% оних који својим купцима пружају могућност безготовинског плаћања тврде да је оно донекле или веома позитивно утицало на њихово пословање. Оно што истичу да као главне предности је то што су купци задовољни, а промет повећан.
Одакле је дошла идеја за ПОС Програм и ко га је све подржао?
– Субвенције за ПОС Програм су у потпуности обезбеђене из приватног сектора, у оквиру Националне иницијативе за безготовинска плаћања Бољи начин. У питању је заједнички пројекат Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеит (ГИЗ), ГмбХ и компанија Мастерцард и Виса, који се спроводи под окриљем девелоППП програма Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ) у сарадњи са НАЛЕД-ом и Министарством финансија.
Програм су подржале АИК, Банка Интеса, Ерсте, Халкбанка, НЛБ Комерцијална, ОТП, ПроЦредит, Раиффеисен и Уницредит, добављачи ПОС терминала Паyтен, Меллон и Унипос, и картичарске организације Мастерцард и Виса, а стално је отворен позив за нове учеснике на тржишту који желе да се придруже и подрже мале бизнисе да дигитализују своја плаћања и пословање.
Идеја је потекла из Пољске, где је 2018. покренута слична иницијатива – Cashless Poland у оквиру које је подељено преко 500.000 ПОС терминала малим трговцима, што је дало значајан допринос развоју безготовинских плаћања и мале привреде у овој земљи.
Који су први резултати ПОС програма? Ко је највише заинтересован за увођење безготовинског плаћања?
– До сада је потражено око 2.500 ПОС терминала, а очекујемо да ће у 2024. интересовање бити још веће. Када је реч о броју пријављених трговаца по регионима, доминантне су Шумадија и Западна Србија, затим Војводина, а онда и Београд. Највише су заинтересовани мали бизниси из сектора трговине, затим следе услуге смештаја и исхране, прерађивачка индустрија и разне друге услужне делатности. Оно што је посебно интресантно је да након увођења безготовинских плаћања мали трговци радо користе ПОС, и на месечном нивоу остварују у просеку око 100.000 динара промета преко ПОС-а.
Опширније на сајту нова.рс
