Европска унија усвојила је Уредбу о дигиталним тржиштима и Уредбу о дигиталним услугама чиме је измењено правно окружење у коме послују онлине платформе, с циљем јачања права корисника и увећања транспарентности у раду платформи.
Поред две поменуте уредбе, које су биле у изради пуне две године, у поступку усвајања су и нови европски прописи о вештачкој интелигенцији, као и о заштити података о личности.
Шта ће ове гласовите нове уредбе и прописи битно изменити у раду онлине платформи, и како ће утицати на безбедност, па и понашање њихових корисника, биће теме треће конференције „Интернет дијалог“, коју ће у уторак 13. јуна 2023. с почетком у 10 часова у простору „Безистан“ организовати Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС) и Правни факултет Универзитета у Београду. Учешће посетилаца је бесплатно, али је због ограниченог броја места у сали обавезна регистрација. Програм конференције могуће је пратити и онлине, а пренос ће бити реализован на Yоутубе каналу РНИДС-а.
На конференцији ће бити окупљени стручњаци из Сједињених Америчких Држава, Кине и Немачке, Аустралије, Италије, Холандије, Кипра, Словеније, Мађарске и Србије, а тим поводом разговарали смо са правником др Душаном В. Поповићем, редовним професором београдског Правног факултета.
На питање у којој мери ће се нова регулатива ЕУ разликовати од постојеће америчке у кључним тачкама везаним за заштиту приватних података и њихово коришћење од стране великих технолошких компанија, професор Поповић каже да је фокус нових прописа на подацима које прикупљају паметни уређаји.
“Наиме, према садашњем правном оквиру није најјасније ко може располагати подацима које прикупе паметни кућни уређаји. Ако то питање буде уређено уговором, решење је најчешће неповољно за корисника, јер се уговара да свим прикупљеним подацима може располагати произвођач уређаја. Овом Уредбом ће се омогућити физичким, али и правним лицима да имају више контроле над подацима прикупљеним на овај начин, на пример да их пренесу на други уређај или да умноже своје податке”, напомиње Поповић.
Наша земља није ускладила своје прописе са Уредбом ЕУ о дигиталним тржиштима и Уредбом ЕУ о дигиталним услугама, будући да су ти прописи Европске уније недавно усвојени. Професор Поповић констатује да “Србија обично каска неколико година за ЕУ у овој области”.
С обзиром да је последњих дана једна од главних тема у свету, па и код нас, вештачка интелигенција (АИ), велико интересовање влада и за ограничењима које ће донети нова регулатива у овој области. Међутим, домаћи правник примећује да је Уредба ЕУ о вештачкој интелигенцији (АИ) још увек у поступку усвајања, тако да је незахвално давати коначну оцену текста који је још увек подложан изменама.
“Намера законодавца је да забрани неетично коришћење вештачке интелигенције. Облици коришћења вештачке интелигенције ће бити подељени у неколико категорија, према степену ризика, и у складу са тим регулисани. На пример, предлаже се забрана коришћења АИ за биометријску категоризацију грађана према карактеристикама као што су раса, пол, националност, политичка припадност, верска опредељеност и сл. Креатори вештачке интелигенције ће имати обавезу процене ризика њеног коришћења, као и дужност да приликом њеног развоја заштите вредности ЕУ као што су људска права, здравље и безбедност грађана, животна средина и друго”, објашњава Поповић.
Како појашњава наш саговорник, механизам уклањања онлине садржаја којим се чини повреда ауторског права није уређен Уредбом о дигиталним услугама, већ раније усвојеним прописима као што је на пример Директива ЕУ о ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту, али зато је Уредбом о дигиталним услугама уређен поступак уклањања осталог садржаја који је незаконит или супротан условима коришћења платформе (рецимо, злоупотреба деце).
“Оба механизма подразумевају могућност пријаве наводно незаконитог садржаја, обавезу промптног реаговања онлине платформе, доношење образложене одлуке о (не)уклањању садржаја, као и могућност оспоравања донете одлуке у судском и вансудском поступку. Уобичајено је да одлуку у првој инстанци доноси сам алгоритам, ослањајући се на одређене критеријуме препознавања, али је сада прописано да у доношење коначне одлуке мора бити укључен човек. Постојећи механизми нису, дакле, драстично промењени, пре би се могло рећи да су унапређени”, закључује Поповић.
Ипак, овакав начин поступања може донети нову врсту проблема, па проф. др Душан В. Поповић скреће пажњу на то да, будући да онлине платформе морају брзо да реагују на захтев за уклањањем садржаја и пре него што се у интерном поступку установи да ли је он заиста незаконит или противан условима коришћења, многи постављају питање могућности злоупотребе оваквих механизама у сврху, макар привремене, цензуре.
Извор: Бизнис.рс
