Порталу еКапија јавила се фирма којој је банка без најаве или упозорења блокирала рачун јер је један од оснивача фирме променио личну карту и о томе није обавестио банку. Срећом, власник није био на годишњем одмору у Тунису, а лична карта у празном београдском стану, у радном столу – документ је истог дана достављен банци, па је компанија убрзо могла да настави нормално пословање. Да ли је оваква пракса дозвољена – покушали су да сазнају у Народној банци Србије, али и од пореских саветника. Одговор је – банке на то имају право, али блокирање рачуна без упозорења није пример добре пословне праксе.
Пословање банака у Србији, наиме, регулисано је, између осталог и Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма. У складу са одредбама овог закона, банке су обавезне да утврде и провере идентитет стварног власника правног лица и лица страног права прикупљањем података као што су име, презиме, датум и место рођења, те пребивалиште или боравиште стварног власника странке. Стварни власник странке дефинисан је као физичко лице које посредно или непосредно има у својини или контролише странку.
Из Народне банке Србије за портал еКапија објашњавају да банке ове податке утврђују приликом успостављања пословног односа, као и током његовог трајања, увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци. Подаци се могу прибавити и непосредним увидом у званични јавни регистар. Такође, банка може прибавити копију личног документа стварног власника странке.
С обзиром на законске одредбе, додају из НБС, лични документ је важећа исправа са фотографијом коју издаје надлежни државни орган. Банке, у складу са процењеним ризиком и унутрашњим актима, утврђују учесталост провере важења личних докумената стварног власника странке. Прикупљени подаци о странци, укључујући датум издавања и престанка важења личног документа, уносе се у информационе системе банака, који обавештавају о датуму престанка важења докумената.
Банке тада, како истичу из НБС, најчешће обавештавају странку и захтевају достављање важећег личног документа.
– У случају недостављања тражених података, банке могу интерно блокирати рачуне до достављања истих. Ако нису у могућности да изврше прописане радње и мере, банке су дужне да раскину пословни однос са странком – наводи Народна банка Србије.
Према речима Александра Васића, члана УО Удружења пореских саветника Србије, пословни однос између банке и клијента је ствар уговарања, а клијенти су обавезни да поштују правила која банка предвиди.
– Банке, као обвезници Закона о спречавању прања новца, морају прилагодити своје процедуре и правила. Идентификовање оснивача или законских заступника је обавеза клијената – наводи наш саговорник.
Васић напомиње да се ретко дешава да банка блокира рачун без претходног упозорења. Банке обично контактирају клијента и обавештавају га о потреби ажурирања података.
– Из мог искуства, не десава се често да банка блокира рачун без претходног упозорења. По правилу банка позове клијента, обавести га о сазнању да је промењена лична карта и да је потребно ажурирати податке. Банкама је у интересу да имају добар однос са клијентима, па не видим разлог да банка предузме било који корак који би наштетио односима са клијентом. Није немогуће да се и то деси, јер и банке се суочавају са недостатком кадрова, па су могући пропусти – каже Васић.
Клијент, додаје, може променити банку, али га и у другој банци чекају иста правила. Осим банке, о промени личне карте, директор треба да обавести и рачуновођу.
– Ако дирекор фирме промени личну карту о томе треба да обавести и рачуновођу, ако је вођење пословног књиговодства поверено пружаоцу рачуноводствених услуга, јер су и они обвезници промене Закона о спречавању прања новца, па као и банке имају одређене обавезе које им је наметнуо Закон – закључује Васић.
Извор: еКапија
