У Србији је досад регистровано тек нешто више од 10 социјалних предузећа, а процена је да између 200 и 500 удружења, задруга и других правних лица послује у складу са солидарном економијом. Како би могли да конкуришу за мере подршке које држава спрема на пролеће и средства у износу од 50 милиона динара, НАЛЕД позива сва социјална предузећа да искористе право уписа и спремни дочекају Програм развоја.
Социјална предузећа доприносе праведнијем друштву, јер у основним принципима имају и тржишно пословање и инклузивно и фер запошљавање. Економски и социјални аспект су им подједнако важни, а начин управљања и доношења одлука у овим предузећима се заснива на солидарности и једнакости. Иако у свету постоји 10 милиона социјалних предузећа, која креирају 200 милиона радних места, у Србији овај термин још увек није довољно јасан.
Зато НАЛЕД у оквиру пројекта „Јавне набавке и добро управљање за већу конкурентност“, уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (Сида) стартује са консултацијама о програму и кампању „Социјално предузетништво: Решење за боље сутра“, да би они који тек треба да се региструју могли да разумеју критеријуме, услове и процедуре регистрације, и најважније користи од добијања статуса.
Неке од мера које је цивилно друштво предложило и које се налазе у Нацрту Програма јесу финансијске природе и односе се на подршку почетницима у пословању, набавку опреме и подршку у запошљавању, али ту су и многе друге мере попут обезбеђивања простора за рад, стручне и саветодавне подршке, позиционирања на тржишту, јачања капацитета социјалних предузећа и др.
– Мало људи код нас зна шта је социјално предузетништво, а оно управо треба да нам послужи, као држави која је озбиљно решила питање незапослености. Пре 12 година у Србији је незапосленост била готово 26%, а данас је 9%. Дакле, ми смо као држава у озбиљној мери исцрпели расположиве контигенте радне снаге и дошао је ред да се бавимо тешко запошљивим категоријама становништва – рекао је председник Савета за социјално предузетништво и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на лансирању кампање, која је започела од посете социјалном предузећу „Наша кућа“, као и Центру „Звезда” и удружењу „Етно мрежа“.
У теже запошљиве категорије становништва спадају особе са инвалидитетом, као и осетљиве групе – дугорочно незапослене жена, неквалификоване радници, жртве насиља у породици, итд. У Србији има 260.000 људи који су дугорочно незапослени, лица која немају квалификације, од којих 153.000 чине жене старије од 50 година.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић је истакла да жене које су дугорочно незапослене, најчешће поседују конкретне вештине које уз адекватну подршку могу да буду темељ за афирмацију жена и остваривање прихода. Један од таквих примера је и удружење „Етно мрежа“ која пружа подршку стотинама жена широм Србије да чувају културно наслеђе и економски се оснаже.
– Социјална предузећа на чијем се челу налазе жене могу имати велики утицај на животе других жена, углавном кроз образовање, обуку, стварање нових радних места, борбу против трговине људима и родних стереотипа, приступ изворима финансирања и давање гласа женама у њиховим заједницама. Један од главних циљева кампање коју покрећемо јесте да позовемо све субјекте који делују у овом сектору да упишу статус и тако се квалификују за конкурсе и мере који ће уследити кроз Програм развоја – изјавила је Јовановић.
Председница удружења „Наша кућа“ Аница Спасов наводи да је више од десет година активна у доношењу Закона о социјалном предузетништву, јер помоћу њега једино може да рачуна на подршку државе и локалних самоуправа. – Ми немамо алтернативу, ово је једини пут за бољи живот наше деце – закључила је Спасов.
Пре две године, Србија је добила Закон о социјалном предузетништву, којим су дефинисани појам солидарне економије и услови за стицање статуса социјалног предузећа. Тада је успостављен и Савет за развој социјалног предузетништва, са циљем да осмисли Програм за развој сектора, који ће се доследно и у континуитету спроводити.
