Радницима у Србији требало би омогућити флексибилнији начин коришћења годишњег одмора. То би се постигло укидањем обавезе да први део одмора морају да искористе у трајању од најмање две недеље без прекида. То је једна од 18 нових препорука НАЛЕД-ове Сиве књиге 15.
Закон о раду омогућава радницима да годишњи одмор искористе једнократно или у више делова, с тим што би први део морао да траје континуирано током 10 радних дана и да буде „потрошен“ у истој календарској години за коју је стечено право на одмор док се остатак може пренети и искористити до 30. јуна наредне године.
– Досадашња пракса је показала да велики број запослених не користи први део годишњег одмора у трајању од две недеље, него у зависности од њихових потреба и потребе посла то буде и краће од обавезних 10 дана, најчешће пет дана, али и мање. Запослени често желе другачији распоред одмора, а због постојећег законског оквира, послодавци нису у могућности да им изађу у сусрет. То је нешто што и инспекција замера послодавцима приликом инспекцијског надзора – каже шеф Јединице за односе са јавношћу у НАЛЕД-у Иван Радак.
Према његовим речима, намера законодавца приликом увођења ове одредбе била је да се раднику омогући дужи одмор у континуитету, али баш због различитих потреба радника и различите врсте посла требало би им обезбедити већу могућност избора.
– Препорука Сиве књиге 15 је да се први део одмора искористи у трајању од две недеље, али да то не мора да буде у континуитету. Истовремено, постоји неоправдано ограничење утврђивањем рока до када тај први део мора да се искористи, а то је крај календарске године. Наиме, целокупан годишњи одмор за претходну годину је могуће искористити до 30. јуна наредне. Неретко се тај рок незванично прекорачи – додаје Радак.
Сива књига 15, осим ове, доноси низ унапређених и нових препорука за побољшање положаја радника у Србији. Међу 15 препорука које су издвојене као приоритетне нашли су се предлози да се документација из радно-правних односа може дигитализовати тако да осим решења за годишњи одмор и платног листа, запослени убудуће у електронској форми могу да добију и решење о породиљском одсуству, плаћеном или неплаћеном одсуству, правилник о систематизацији и друге документе.
Такође, међу приоритетним препорукама је и дугогодишња иницијатива да се након успешне примене електронске процедуре за пријаву сезонских радника у пољопривреди, она прошири на друге секторе у којима је присутан висок ниво рада на црно на привременим, повременим и сезонским пословима, као што су грађевинарство, туризам и угоститељство, послови помоћи у кући. У сектору аграра ова процедура је омогућила да за четири и по године око 75.000 сезонаца стекне право на пензијско осигурање и здравствену заштиту у случају повреде на раду за дане током којих су радили.
Међу иницијативама за унапређење положаја и стандарда радника, као и њихово административно растерећење је и препорука за смањење фискалног оптерећења најнижих зарада, које су у Србији високо опорезоване у односу на друге земље и то пореско оптерећење доприноси већем нивоу рада на црно. Предложено је и укидање обавезе доказивања трошкова превоза, процедуре која је једнако оптеретила и раднике и послодавце, а смањењу потребе да радници прикупљају и доносе документацију допринела би и реализација препоруке за увођење система еБоловања. У ресору рада, Сива књига 15 препоручује и уређење рада ван просторија послодавца, уређење института пробног рада и др.