U finišu godine, Vlada Srbije i Ministarstvo finansija usvojili su inicijativu NALED-a i Digitalne zajednice da se produži važenje člana 6 Uredbe o paušalnom oporezivanju i ograničenje prema kojem preduzetnicima paušalcima poreska obaveza nije mogla da bude uvećana za više od 10% godišnje. Ovo rešenje olakšaće poslovanje velikom delu od ukupno 120.000 paušalaca u Srbiji, a produženje ograničenja važiće u narednih godinu dana.
Inicijativa je podneta zbog bojazni da bi usled promene načina obračuna poreza, mnogim preduzetnicima obaveza bila značajno uvećana što bi, u uslovima globalne krize, moglo da utiče na zatvaranje njihovih biznisa ili beg u sivu zonu i rast sive ekonomije u našoj zemlji.
– Preduzetnici su značajan deo naše privrede. Oni predstavljaju 48,8% ukupnog broja poreskih obveznika i takođe su važan faktor u pogledu zapošljavanja jer ih zajedno sa njihovim zaposlenima ima gotovo 400.000 što predstavlja petinu zaposlenih u privredi. Potrebno je obezbediti im predvidljivo i podsticajno poslovno okruženje kako bismo nastavili pozitivan trend rasta broja preduzetnika. U 2020. osnovano je gotovo 30.000 novih preduzetničkih radnji, prošle godine 34.378, a već u prvoj polovini 2022. još 20.247 – ističe menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Irena Đorđević.
Prema njenim rečima, sledeća velika reforma koja bi u 2023. mogla da pomogne preduzetnicima paušalcima (i preduzetnicima „knjigašima“ koji sebi ne isplaćuju zaradu) trebalo bi da bude unapređenje procedure uplate poreza i doprinosa. Inicijativa NALED-a je da ove dve grupe preduzetnika svoje obaveze uplaćuju na jedan umesto na četiri uplatna računa.
Analiza koju je NALED sproveo u okviru programa StarTech za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji ekonomije Srbije pokazala je da bi ova reforma bila veoma važna jer se na ispravljanje grešaka pri uplatama poreza i doprinosa i preknjižavanje država i preduzetnici gube više od 260 miliona dinara. Procene pokazuju da svaki zahtev za preknjižavanje u proseku znači trošak od 5.280 dinara i iziskuje nemali angažman službenika Poreske uprave koji moraju da uporede uplate i dugovanja, donesu rešenje i obave knjiženje.
Da je broj grešaka povezan sa brojem uplatnih računa može da se vidi po tome što je broj preknjižavanja kod paušalaca i „knjigaša“ koji ne isplaćuju sebi zaradu, a imaju četiri uplatna računa 2,5 na 10 preduzetnika dok je kod preduzetnika koji isplaćuju ličnu zaradu i imaju samo dva uplatna računa, broj podnetih zahteva 0,1 na 10 preduzetnika.
– Procena analize je da preduzetnici godišnje obave više od 10 miliona uplata od čega oko 90% obave upravo preduzetnici koji imaju četiri uplatna računa. Prema podacima za 2021. godinu, Poreskoj upravi je podneto 50.000 zahteva za preknjižavanje što je u odnosu na 10,7 miliona uplata manje od 5%, ali kada to posmatramo u odnosu na broj preduzetnika, vidimo da na 10 preduzetnika imamo dva zahteva za preknjižavanje – kaže Đorđević.
Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je trenutno registrovano 308.000 preduzetnika. Najbrojniji su preduzetnici paušalci (više od 120.000) i slede preduzetnici sa isplatom lične zarade kojih je upola manje.
StarTech projekat pokrenut je krajem 2020. u cilju podrške digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća. Deo je trogodišnjeg projekta kompanije Philip Morris za promociju inovacija i tehnološkog razvoja u Srbiji, koji sprovodi NALED u partnerstvu sa Vladom Srbije.
