Иако плаћање летовања за вашу породицу пословном картицом звучи практично, то може имати различите последице у зависности од тога да ли је посао организован у виду предузетничке радње или друштва са ограниченом одговорношћу.
Према општем правилу, средствима фирме треба плаћати само пословне расходе, а под њима се подразумева само потрошња која настаје у сврху обављања делатности.
Пореска саветница Звездана Писаревић објашњава да у пословне расходе спадају сва она трошења која су неопходна да би фирма функционисала. Закон о рачуноводству трошкове и расходе дефинише као: “сви они издаци који служе за очување прихода”, што управо упућује да све оно што је неопходно за функционисање фирме представља расходе.
“То су на првом месту зараде запослених, затим материјал за производњу и трошак набавке робе за даљу продају. Трошкови могу бити и материјални – гориво, канцеларијски материјал, закуп, поправка основних средстава и слично, а могу бити и нематеријални – провизије, камате, консултантске и друге услуге”, наводи Писаревић.
Картицом се може платити и ручак у ресторану, хемија за одржавање пословног простора или инвентар, али не би требало плаћати дечје играчке, новине, цигарете, обућу – осим ако није ХТЗ, парфеме, шминку, конфекцију за личну употребу и слично.
Како је предузетник дефинисан као физичко лице које обавља одређену делатност, за све обавезе из пословања одговара личном имовином. Због тога је унос личне имовине у пословне књиге, као и исплата пословних средстава за личне потребе, могућа уз поштовање одређених правила.
То значи да предузетник који води пословне књиге може пословну картицу да користи и за плаћање личних расхода, али она не смеју да се књиже као пословних расходи.
Када је у притању привредно друштво, ситуација је другачија. Законом о привредним друштвма забрањено је коришћење средстава фирме од стране оснивача као да су његова лична.
“У пракси се дешава да се пословном картицом плате лични расходи, било употребом погрешне картице, било због неразумевања суштине. Понекад сам имала проблем да оснивачу фирме објасним да фирма није његова, већ је одвојени ентитет као правно лице, а да је оснивач физичко лице које управља том фирмом и има право да подигне добит коју та фирма оствари пословањем на тржишту”, каже пореска саветница Звездана Писаревић.
Она наводи да уколико се неки расход плати пословном картицом, а такав вид трошења није за потребе пословања фирме, на располагању стоји неколико могућности.
Једна је да се такво трошење дефинише као дивиденда, односно трошење добити, и да се порез плати на дивиденде, уколико је трошак направио оснивач фирме.
Наша саговорница као другу могућност да се реши ситуација предлаже да се трошење дефинише као лични расход запосленог и да се тај износ обустави од зараде, као било која другу обустава.
“У овом случају је потребно да имамо сагласност запосленог да бисмо могли потрошени износ да одбијемо од плате, па чак и када је оснивач у радном односу у својој фирми, најчешће на функцији директора. Ово је дефинисано чланом 123. Закона о раду, па тако послодавац може новчано потраживање од запосленог наплатити обустављањем од његове зараде, између осталог, само уз пристанак запосленог. Уколико је оснивач у радном односу у свом предузећу онда он има третман било ког запосленог радника”, објашњава Писаревић.
Извор: Бизнис.рс
