Neke analize govore da samo jedna od pet franšiza ne uspe na tržištu. U Srbiji, nezvanično, posluje oko 220 franšiznih brendova koji zapošljavaju više od 35.000 radnika. Najviše ih je u sektoru usluga, ali ih ima i u drugim oblastima.
Iako je u početku potrebno veće ulaganje, preduzetnici koji posluju u sistemu franšiza smatraju da su u prednosti nad kolegama koji pokreću sopstveni biznis jer ne moraju da preleže sve dečje bolesti, neminovne u mladom biznisu.
“To se tada, naročito nakon kovid krize, pokazalo kao jedna od glavnih prednosti. Brend je imao tu snagu, moć, da istrpi sve te nezgodne udare, a da samim tim paralelno i podrži svoje predstavnike na nekim tržištima koji su još uvek bili mladi”, kaže Nemanja Nikodijević, direktor “Depil koncept”.
U Majamiju je 1961. otvorena prva i jedna od najuspešnijih franšiza na svetu – Burger King. I danas franšizing ima veliki uticaj na američku ekonomiju.
Boris Popovski iz trgovinskog odeljenja ambasade SAD kaže da je 2023. ukupan obrt kroz franšizing bio oko 850 milijardi dolara za samo godinu dana, što je kreiralo 800.000 radnih mesta.
“U svakom slučaju, ono što smo mi uvideli je da je snaga frašizinga upravo u razvoju malih i srednjih preduzeća. I to je nešto što smo mi prepoznali i u srpskoj privredi”, kaže Popovski.
Iako je broj domaćih franšiznih sistema u 2022. godini 40 odsto veći nego godinu dana ranije, prevagu imaju strani bredovi, dok srpski učestvuju sa oko 20 odsto. Najviše domaćih davaoca franšize je u edukaciji, a slede konfekcija, hrana i kozmetika za ljubimce.
“Za nešto više od godinu dana, ili godinu i po dana mi smo uspeli da pokrenemo 40 franšiznih centara, da obezbedimo odnosno da dođemo do poslovnica u svim bivšim jugoslovenskim republikama”, kaže Miroslav Samardžić, direktor franšiznog sistema “Škola brzog čitanja i mudrog učenja”.
Ivan Stanimirović, suvlasnik franšiznog koncepta Kliker IT centar za decu, ukazuje da kada se franšiza širi, ne širi samo materijalne stvari, već i ideje.
“Sada se to sve polako akumulira na jedno mesto i mi postajemo bolji”, rekao je Stanimirović.
Obostrano dobitne saradnje bilo bi verovatno više kada bi postojala veća podrška razvoju franšiznog poslovanja.
“Velika mogućnost koja može da se otvori za širenje franšiznog poslovanja u Srbiji jeste da i naše banke prepoznaju ovaj model finansiranja kroz kreditne plasmane jer frašizing, odnosno krediti za franšizing svuda postoje, i nama bliže u regiji”, rekla je Marica Vidanović, rukovodilac Centra za Severnu, Centralnu i Južnu Ameriku i Australiju u PKS.
Privredna komora radi na osnivanju domaće franšizing asocijacije i kroz članstvo u evropskoj Asocijaciji na prodaji srpskih franšiza.
Privrednicima je potrebna pomoć u postavljanju temelja poslovanja i pravljenju kvalitetnih ugovora sa kupcima franšize, jer nema dovoljno stručnog kadra, a ni zakona o franšizingu.
Izvor: RTS
